NIKADA SAMA, SA NJIM

Ti i ne znaš koliko sam ja srećna što te imam . Što se više ne pitam , kad krenem na počinak, ko će da me zagrli i šapuće mi najlepše reći koje samo jastuk može da razume.
Ti nikada nećeš čuti sa mojih usana priznanje da mi je, već u sumrak, toplo oko srca što znam ko će noćas da me mazi , čija će ruka da dotakne moj obraz i na kojem ću ramenu da usnim.
Ti ne bi shvatio , i da ti kažem, kako to mogu da budem spokojna pod tvojim krilom , kako mi je toplo od tvoga daha i kako mi negde ispod grla kuca milina kad osetim da mi je ruci lepo u tvojoj.
Ti bi se čudio da znaš kako su moja budjenja obasjana crvenim, zbog onog plavog u tvom oku , uzdahu, pokretu tvoje ruke, smešku u uglu usana…
I baš zato, ti ništa od ovoga nikada nećeš ni čuti.
* * *
Smestila je obeležavač na kojem je pisalo njegovo ime,izmedju pročitane i nepročitane stranice „ Čarobnog brega“ ( nikako da ga iščita do kraja, jer uvek kad mu se vrati mora da krene negde oko početka) , spakovala svoje snove u ružičasti oblak nade… i otišla u sobu u kojoj je svake večeri čeka plava strana ćebeta s crvenim naličjem, okrenuta ka njoj .

Advertisements

12 мишљења на „NIKADA SAMA, SA NJIM

  1. Повратни пинг: Nešto između | NEGOSLAVLJE

  2. Odavno sam pročitao ‘Breg’ i nikad nisam zaboravio epizodu u kojoj Kastorp, tajno zaljubljen u Klavdiju Šošu zavidi doktoru što može da gleda rendgenski snimak njenih pluća. Sad ću prepisati ovu tvoju priču i staviti papir u roman na tom mestu

  3. Zaista lepa prica :OK:.

    A za inspiraciju… Cesto su bas neke tuzne stvari koje se desavaju nama ili drugima najbolja inspiracija. Naravno, ima i onih drugih lepsih, al’ zivot prevrtljiv, pa … kako nam kad sta dopadne.

    Neka je nama inspiracija, lepih tekstova i razloga za blogerska druzenja, pa ce razna desavanja imati lepsi smisao :OK: :D.

    1. Osoba čija mi je tuga ovih dana posebna inspiracija, reče mi jutros na skajpu, lice ti je ko u devojčice u poslastičari – a samo sam joj čitala komentare koji su mene oraspoložili, jer znam da je to i njoj drago. I pored sve tuge. I mog podsećanja na nju.

    1. I mnogo lepše , čini mi se, kada su tudje. Hvala.
      I da, osobi koja je inspirisala ovaj tekst ipak želim da se sledeći put nadje u nekoj priči u kojoj nema tuge, pa makar samu priču ocenili kao lošu.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s