Ознаке

, , , ,

Ti i ne znaš koliko sam ja srećna što te imam . Što se više ne pitam , kad krenem na počinak, ko će da me zagrli i šapuće mi najlepše reći koje samo jastuk može da razume.
Ti nikada nećeš čuti sa mojih usana priznanje da mi je, već u sumrak, toplo oko srca što znam ko će noćas da me mazi , čija će ruka da dotakne moj obraz i na kojem ću ramenu da usnim.
Ti ne bi shvatio , i da ti kažem, kako to mogu da budem spokojna pod tvojim krilom , kako mi je toplo od tvoga daha i kako mi negde ispod grla kuca milina kad osetim da mi je ruci lepo u tvojoj.
Ti bi se čudio da znaš kako su moja budjenja obasjana crvenim, zbog onog plavog u tvom oku , uzdahu, pokretu tvoje ruke, smešku u uglu usana…
I baš zato, ti ništa od ovoga nikada nećeš ni čuti.
* * *
Smestila je obeležavač na kojem je pisalo njegovo ime,izmedju pročitane i nepročitane stranice „ Čarobnog brega“ ( nikako da ga iščita do kraja, jer uvek kad mu se vrati mora da krene negde oko početka) , spakovala svoje snove u ružičasti oblak nade… i otišla u sobu u kojoj je svake večeri čeka plava strana ćebeta s crvenim naličjem, okrenuta ka njoj .

Advertisements