ISPUNJENA ŽELJA NJEGOVE MAME

dollybel | Juli 23, 2012 u 2:32 pm

Moram da citiram malo Cesarića….

Ko zna (ah niko, niko ništa ne zna.

Krhko je znanje!)

Možda je pao trag istine u me,

A možda su sanje.

Još bi nam mogla desiti se ljubav,

Desiti – velim,

Ali ja ne znam, da li da je želim,

ili ne želim.

 

     I ja  znam junakinju  svoje price. Lepa , atraktivna plavuša dugih nogu , za kojom su se okretali svi momci u gradu. A ona nije gledale nikoga, jer je imala Njega.

     “ Bili smo dugo vereni  i to nam nije smetalo , jer smo imali jedno drugog  i ljubav,  čistu , bezgraničnu i toliko divnu da sam se ponekad pitala dal sanjam. Verovali smo jedno drugom bezgranično, bili mladi , lepi, srećni,ostvareni onoliko koliko to mlad čovek može biti. Posle, mnogo posle, kada to vise nije ni bilo važno, setila sam se one sete u njegovom pogledu kada je mislio da ga ne gledam. I kojoj nisam pridavala važnosti, jer me je svojim osmehom, pogledom, time što je bio  moj onako kako sam zamišljala da bi neko moj trebalo da bude, uveravao da je sve savršeno.

     Trebalo je da odredimo datum venčanja i  tim povodom, mislila sam, došla mu je gospodja  majka, prava makedonska dama, direktorka neke banke još u ono vreme. Kako to obično biva,kada te stvari treba da se dese, iako ne bi ni smele da se dese, ispostavilo se da naš budući kum i on moraju da odu  nekud nekim poslom.

–          Znaš, MI  ne mislimo ništa loše o tebi – čim sam čula to mi, znala sam da neće izaći na dobro, dok je ona nastavljala – čak ja mislim da si ti premija za moga sina. Samo želim da znaš da ti nikada , ali upamti, baš nikada nećeš biti prihvaćena kao naša snaja.  Mi želimo da naša snaja bude Makedonka. I ako ostane uz  tebe, samo da znaš šta te čeka.

    Rekla sam mu zbog čega odlazim. Plakao je, klečao, molio…

     -Imaju još jednog sina, neka im njega, šta nam mogu, naša ljubav je jača – govorio mi je svu noć, dok sam se ja opraštala od svoje jedine ljubavi , najveće koja se ikada može doživeti, znala sam to dok sam na sve njegove molbe ostajala tvrda ko srce njegove majke. Dok  se moje  srce delilo na onaj deo koji odlazi sa njim i onaj koji će ostati da pati i da nikada ne prestane, dok kuca u meni.

     Kao da je čula pitanje , nastavila je – Čula sam da su ga oženili, nekom koju mu je majka našla. Da ima dvoje dece. I da nije srećan.

     A onda se, jednog dana,  mnogo posle , zaustavila kampanjola pred mojom firmom. Noge su mi se odsekle kada sam, izlazeći ,  pored vozača videla njega.

     Od tada, kad god ga je dužnost dovodila u moj grad, popili bismo zajedno kafu. Ili smo mislili da je pijemo, dok smo jedno drugog gledali netremice  , ispijajući svaki pogled I svaku reč kao da ćemo se sledećeg trena  ponovo rastati, zauvek.

     Nije izdržao. Osećala sam to pitanje koje je lebdelo izmedju nas, od kad me je posle toliko godina  ponovo stegao za ruku i pogledao u oči.

–          Možeš li da se razvedeš? Spreman sam da stavim tačku na ono što je bio moj pakao svih ovih godina. Da počnemo tamo gde smo stali, kao da nikad nismo stali. Hoćeš li? Molim te…

Nije vise dolazio.

Mnogo vremena posle, kada je zemlja u kojoj mu je živela porodica već bila inostranstvo, pozvao je da mi kaže gde je. I da se i dalje nada …

     Duboko uzdahnu, gušeći suzu …

   Ti znaš mog muža. Divan je čovek. I muž i otac i prijatelj i sin i brat. Od dinara ume da napravi dva. Ume da sanja, da voli, da pruži sigurnost… Ali šta to meni vrediiiiiiiiiiii, kad mi je srce prazno. “

Advertisements

26 thoughts on “ISPUNJENA ŽELJA NJEGOVE MAME

  1. Arlekin

    Biti roditelj je ljudska osobina najbliža Bogu. Dati nekome život, ne znači i upravljati njime. Kako je veliki dar biti roditelj, tako je i veliki greh tražeći od deteta da ti bude „rob“
    .

      1. Izvini, morala sa da obrisem onaj tekst o savršenom trenutku jer nikako nije mogao da se vidi ceo, a time je otišao i tvoj komentar – nisam namerno, časna reč. Tekst sam jedva uspela da objavim integralno, mora da je to zbog moje nepismenosti, hehe, cmok i hvala

  2. rada72

    Teška priča. Bolna. Možda bi sve bilo drugačije da su oboje imali snage da se odupru predrasudama koje i danas, nažalost postoje. Prava ljubav ne poznaje vere, granice, godine,ništa-tako bar ja zamišljam ljubav..Ova priča me podseti na jednu moju kratku love story koja se takođe završila zbog njegove mame..

    1. Danas mi je palo nešto na pamet – mnogi ljudi bi bili srećni da su se njihove mame umešale , ali kako to obično biva, tamo gde je to potrebno i gde bi nekoga spaslo, mešanja nema. Ali se, kao po pravilu, uspešno umešaju baš tamo gde ne bi smele.

  3. nekidrugisvet

    Prazno srce?
    Nije mi žao te žene iz priče. Nimalo…
    Pretpostavljam da je sledila razum i kada je muža birala.
    Da li je ikada bilo zaistinske ljubavi u tom njenom srcu?
    “Ali ja ne znam, da li da je želim, ili ne želim.“

    Draga Negoslava, Tebi pohvale za priču. Nema veze što ne saosećam sa junakinjom.
    Lepo pišeš.

    1. Svi mi tudje sudbine doživljvamo na drugačiji način, a ponekad nam i sipatija prema dotičnoj osobi zamagljuje realnost. Reč je o meni dragoj osobi i ja sam puna empatija kad je ona u pitanju.
      A inače, uz dobrodošlicu na moj blog, šta još da kažem osim hvala – ne krijem da mi je drago da čujem takve reči i baš zato i pišem ovoliko. DA su izostale, verovatno bih prekinula već na startu.

  4. skarabudžih nekako predhodni komentar, ne napisah sve što sam htjela, malo me opalio minus duše danas…
    sinoć sam i sama čitala Cesarića
    mislim da se za ljubav uvijek treba boriti zajedničkim snagama. Ako je borba pojedinačna onda je tu slaba vajda.

  5. teška priča, teška sudbina. Biti razapet između ljubavi i „razuma“ je jako teško. Nadam se da nikada neću biti jedna od onih majki koja je slijepa za sreću i miješala se u izbor supružnika svog djeteta, a ako ikada budem molim da me spalite na lomači.

      1. U pravu si. Roditelj treba od deteta da formira svesno i odgovorno biće, i da u miru čeka unučiće, a ne da se meša u izbor. Problemi su u tome što je vaspitanje površno (iako uz najbolje namere u ogromnom broju slučajeva), tako da kad postanu roditelji, ljudi ponavljaju iste greške prema svojoj deci kakve su i sami istrpeli…

        1. Rekoh već u jednom odgovoru, znam za par slučajeva gde bi ovakva roditeljska pomoć bila neophodna, ispostavljalo se posle, ali se oni nisu mešali., iako svesni situacije.Pa kad se akterima promeni dioptrija i situaciju sagledaju realno – emocije su vrlo brzo presahle, imali su rašta da se kaju što su bili gluvi za upozorenja koja su im iz okoline stizala , stidljivo i oprezno. No, možda je sve to i sudbina – put koji mora da se prodje, iz ko zna kojih razloga.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s