Ознаке

, , ,

Kada sam, pre oko pola godine krenula u avanturu zvanu blogovonje, na nečijem blogu ( žao mi je što ne mogu da kažem kojem i čijem ) pročitala sam definiciju – ovo je virtuelni prikaz moje duše. Iskusniji blogeri, koji su imali prilike da sreću i upoznaju autore blogova koje prate, kažu da su mahom isti kakvi su i na blogu. I ja im verujem.
Od skora pratim jedan blog , različit od ostalih po porukama koje prenosi isključivo slikom – kolažima koje njegova autorka, sigurna sam, pravi jednako lako kao što mi pišemo. Čini mi se, a iz priloženog se vidi, da njeni kolaži nastaju u trenu, napravljeni u jednom dahu , kao istinski virtuelni prikazi njene duše baš u tom trenu.
Nikada nisam volela kritičare, ni likovne ni svakojake, jer smatram da to mogu da budu samo oni koji su se u oblasti koju bi da ocenjuju, najpre i sami potvrdili. Oni, čije je opravdanje da su bolji teoretičari nego praktičari, i ne uzimam za ozbiljno.
A sada, ipak, dozvoljavam sebi da budem likovni kritičar, bar ovih par minuta dok pišem o bojama duge kojima nas daruje moja virtuelna, nadam se da smem da kažem, prijateljica ( au, sada tek shvatam da joj ni ime ne znam – a za ovu priču i nije mnogo važno).
Od prve posete njene blog adrese moj pogled se najviše, najčešće i najduže, koje li koincidencije, zadržava baš na – pogledu broj jedan.

Meni ova sličica kazuje o autoru sve ono što je važno – da je našla plavetnilo neba koje je tražila u nespokoju. Da je prošla kroz kapiju ispod koje je ostavila sve svoje dileme, strahove i tuge. I da je naišla na latice cveća koje su je odvele i koje je još vode nevidljivom stazom sudbine sazdane od uspona .
Trijumf ili samo spokoj koji ova kapija donosi, svejedno je, ako se gleda u ono plavo koje svojom jasnoćom može da bude samo i jedino optimizam.
Možda se ona u nečemu , a možda i u svemu, neće složiti sa mnom. Neko kome ni ime ne znate, a pokušavate da mu udjete u dušu, ima prava i da se ljuti što je tako. Nadam se da ona, sa kojom su me spojile najpre slike, a onda i reči, može da mi oprosti na tome što sam i sa drugima podelila moj virtuelni prikaz njene duše, iz samo jedne slike. Ostale možete videti i sami. Na ovoj adresi .
I da, dugujem objašnjenje za naslov. U vreme kada sam bila općinjena Brankom Miljkovićem, nigde nisam mogla da kupim ni jednu njegovu knjigu. Onda sam naišla na jednu , o njemu, s čudnim naslovom – Branko Miljković, njim samim ili pesnik, umesto da kaže biva kazan. Da bar imam neke koristi od nje, iskoristila sam deo naslova …

Advertisements