Ознаке

, , , ,

Ništa manja nećeš biti u očima onih do kojih ti je stalo , ako im pokažeš da nisi ona koju misle da znaju. Nihova slika o tebi nikad i nije bila ista ko ti sama, kao što i ti ne znaš baš sve, ali bašbaš sve o njima.
Zalud fasada pred njima , srce tvrdo ko kamen ,a pogled jasan, kao da nikad nije zamagljen suzom.
Zalud su reči , oštre ko da paraju vazduh i zalud vedrina , kad svaki lahor može da je oduva .
Zalud je – mogu , kao što zalud ume da bude pokušaj da se istraje u nemogućem.
Misliš da si odredila sebe, zauvek, kada si stvorila u tudjim očima sliku one koju smatraš dvojnicom vrednom poštovanja . Toliko, da joj se ponekad i sama diviš. Ona ume i što ti ne znaš, ona može i kad je tebi teško do odustajanja i nikada ne pita zašto i nikad ne kaže dosta.
A ti si došla do kraja takvog puta i nemaš snage ni za korak, samo jedan, nit sve to, ko dosad, ima smisla i opravdanja.
Pa šta i ako dozvoliš da vide ti suzu u oku i tvoju tugu sapetu u nekom uglu duše ? Hoće li onda, možda, prestati da te vole ?
Znam, samo nećeš da počnu da te žale. Pa ti je milije da glumiš i igraš svoju igru, od kojedino sama imaš štetu .
A da znaš koliko je malo važno , onima koji te vole, to što mogu da vide i tebe kako plačeš , važno za svu onu ljubav koju ti nikada nisu dali, jer nisu znali da li uopšte treba da ti je kažu. Jer tvoje srce ko kamen, od tvoga bola stvoren, nije im dalo da pridju dalje od one maske kojom si krila sebe ko ranjivu srnu koja se boji koraka u mraku.
Samo kada bi znala da bi te voleli još i više kada bi im dopustila da vide šta radiš kad nisi tako jaka i kad misliš da nema svedoka tvoga jauka, samo kada bi imala hrabrosti da se ogoliš do suze koju gutaš, dala bi sebi šansu da kreneš s mrtve tačke. Da ti prave društvo dok kucaš na zaključana vrata i možda naidju neka, koja mogu da se otvore.

Advertisements