Ознаке

, , , ,

Danima sam bila odsutna i stvarno sam se uželela pisanja. Posvećena nekim drugim obavezama, fizičkog karaktera i ni malo prozaičnim, nisam ni osetila kako su reči isčilele iz mojih misli i prstiju, podjednako. I kako su zamenjene predivnim slikama prirode , koje su me  jutrom  ornu dočekivale i izvečeri  preumornu ispraćale na počinak,  u rodnom selu .

Svitanja puna magle koja se, različitih boja i inteziteta, diže sa okolnih brda, prepuna mirisa rose koja spada sa lišća, prekrasni sutoni čije se sve nijanse najdivnije žute prelivaju u isto tako divnu sivu, a dan, topao i tih,  remećen kojom kišnom kapi i lavežim pasa, kada namirišu vuka u blizini. To je bila moja svakodnevica tokom tih nekoliko zaplanjskih dana, nabijenih i oporim mirisom komina i alkohola , čiji samo jedan gutljaj iz male  rebraste starinske čašice iznošene  samo za tu priliku , svakoga ko je proba navodi da , namršten,  jedino prozbori – brrrrrrrrrr.

Lepo je kada oči napojiš divotom , pa ti još zadržano zelenilo i sve boje jeseni traju i kad se vratiš u gradsko sivilo, u kojem te dočekaju mirisi nekih drugih isparenja . To, što vukovi naterani gladju silaze do samih kuća i što psi laju svu noć , upozoravajući na njihovo prisustvo, seosku idilu remeti tek toliko da s prvim mrakom prestaje svako nepotrebno kretanje , ionako zapustelim sokacima.

I kada iz tih slika uskočiš u gradsku vrevu ,bezbrojne kanale na kojima se vrte davno izandjale serije i filmovi odgledani s brda i s dola, sklapani od sredine, preko kraja, do početka, kada vidiš  sve one vesti koje ti ne bi remetile ni mir ni san, da nisi na netu iščitavao sve novine, umesto da se pitaš zašto si uopšte i dolazio, ti već računaš kada ćeš opet nazad. Ko alkoholičar koji bi da prestane da pije, pa to pokušava nebrojeno puta i uvek se vrati čašici.

Nedostaju mi reči, a  ipak nastavljam da nižem rečenice kojima pokušavam da , onima koji nemaju selo ili u njemu nisu skoro bili, približim ono osećanje koje  izazivaju seoske slike . Idila, za one koji dodju i odu.

Oni koji ostaju, iste mirise mirišu na drugačiji način , pogled im se retko zadrži na detaljima koji  promiču mimo njih , čula im davno  oguglala na sva ona uzbudjenja koja gode gradskom nosu i oku.

e3

Nedostaju mi reči, pa biram što više slika, da umesto mene prikažu lepotu . Sve imaju zajednički imenitelj sadržan u legendi – pogled. I svaka je na svoj način zadržani trenutak koji je odavno već prestao da postoji ,da se nikada ne ponovi .

Sva je sreća što će svaki sledeći  pogled , sutra, dogodine , bilo kad, biti još lepši, pa bar zbog ove prolaznosti nema potrebe da se žali.

Advertisements