SAMOSAŽALJENJE – PRIZNAVANJE NEMOĆI I ODUSTAJANJE OD BORBE ZA SEBE

Verujem da nema osobe koja se bar jednom u životu nije našla u bezizlaznoj situaciji. Kada se dodje do zida i kada se čini da odatle nema kud. Nema dalje. A put za nazad nije obeležen kamenčićima, da bi se prepoznao i omogućio bar povratak u sigurnost onoga iz čega je trebalo pobeći .Što se činilo neizdžrljivim, samo dokle je trajalo i dok  se verovalo u lagano izlaženje iz vrtloga.

Svi mi, koji smo bar jednom imali nespokoje, dileme života vredne, košmare zbog traženja rešenja, tunele bez očekivanog svetla na kraju, svi mi koji znamo koliko boli i steže to neprekidno iščekivanje nečega što nenadano postaje ništa, nosimo u sebi jednu težinu više, jedno sagorevanje do same srži svoga bića… i jednu , možda i najvažniju životnu lekciju. Važniju od svih lekcija koje smo naučili, svih ispita koje smo položili i svih škola koje smo završili .

Život ume surovo da se ogreši o neke od nas, neznano kojim metodom birane i čijom zaslugom svrstane u eksperimente kojima se mere granice izdržljivosti bola, muke, tuge, nesreće ili nespokoja. Pa neki probiju te granice, rasprskujući svoje tuge bolničkim hodnicima ili  sputavajuči ih u grobljanskim parcelama,  a neki, opet, šćućureni u svom malom svetu sakrivenom od drugih, uspevaju da opstanu nedirnuta duha i nedotaknute duše.

Nema, nažalost, ničega što bi bilo prelaz izmedju jedne i druge krajnosti. Ili jesi ili nisi. I tačka.

Samosažaljenje je, možda, najmučnija kategorija odnosa prema sebi samom. Priznavanje sopstvene nemoći  i odustajanje od borbe za sebe samog je nepogrešivi put za smrt mnogo pre  same smrti . Pa onda živiš, a ne znaš ni kako, ni zašto. Ni gde si, ni što si .

Pa se mučiš, a sve kao da ne vidiš i da ne znaš da se mučiš. Misliš , zapravo, da je sve onako kako je moralo da bude. Da ti tu ne možeš ništa i da to više i nije tvoja briga.Pa pominješ sudbinu, pravdaš se sebi da je negde tamo, još pri tvom rodjenju, neko zapisao tok tvojih dana i godina, tvoj počletak i kraj i  razmere tvojih putanja, domete tvojih koraka.

Da li bi vredelo da ti neko kaže da grešiš? I  koliko grešiš ! I da ti otvori oči, možda i nekom boli koja će na tren zaboleti jače nego postojeća, za koju si verovao da od nje ne može više.

Biće da je najbolji  otrov  za samosažaljenje ta nova, intenzivnija  i iznenadna bol, koja svojom jačinom preseče neku kariku tog bolesno dugog procesa, kako bi se um i razum probudili , odlučujući  da je vreme za spašavanje one preostale doze samopoštovanja .

Nimalo trivijalno, posle odluke da više ne žale sebe,neki su se spasili čitanjem ili pisanjem, neki pletenjem ili negom biljaka, drugi šetnjom, druženjem sa zaboravljenim prijateljima… pronalaženjem novih ili vraćanjem starim hobijima. Ima i onih koji su se vratili naučnom radu, stvaralaštvu, graditeljstvu…

Gradnjom svojih malih i velikih dela,  vraćanjem starim ljubavima i otkrivanjem novih zanimacija,sebe same uveravamo da možemo … a upravo to je negacija one bede koja nas je uvela u bedak zvani samosažaljenje.

Advertisements

20 thoughts on “SAMOSAŽALJENJE – PRIZNAVANJE NEMOĆI I ODUSTAJANJE OD BORBE ZA SEBE

  1. Повратни пинг: Trilogija ovdašnje svakodnevice | NEGOSLAVLJE

  2. Sve si lepo opisala. Ne bih ništa dodala, da ne bedačim previše. Nije dobro ni kad si sam u tome, ni kad sa tim živiš, ali, naučiš da isplivaš ili, u drugom slučaju, da se od tog zaštitiš.

  3. da, ovo je ključ: Ni malo trivijalno, posle odluke da više ne žale sebe,neki su se spasili čitanjem ili pisanjem, neki pletenjem ili negom biljaka, drugi šetnjom, druženjem sa zaboravljenim prijateljima… pronalaženjem novih ili vraćanjem starim hobijima. Ima i onih koji su se vratili naučnom radu, stvaralaštvu, graditeljstvu…

    Gradnjom svojih malih i velikih dela, vraćanjem starim ljubavima i otkrivanjem novih zanimacija,sebe same uveravamo da možemo … a upravo to je negacija one bede koja nas je uvela u bedak zvani samosažaljenje.

  4. Za sve ono što je u domenu ručnih radova, u sadašnjim uslovima, nema mnogo šanse. Jednostavno, svako se dovija na svoj način i to, uradi sam, zaista i radi sam. No, kako i sama kažeš, daleko je važnija ona, antistres strana.
    Nije lepo što su te problemi otreznili, ali je ipak lepo to da si otrežnjena – koliko je jasno da često nismo svesni da ima i goreg , sve dok to gore ne doživimo, toliko je jasno i to da tek onda počinjemo da cenimo ono što već imamo i da se grčevito borimo da ga zadržimo – posao, status, zdravlje, ljubav, pa i život sam.
    Uz hvala tebi, mogu ti reći još i da se divim načinu na koji prevazilaziš to, teško vreme, energiji koju imaš, kako za antristres tersapiju, tako i za pisanje, optiizmu koji seješ oko sebe i … uživanju u životu takvom kakav jeste. Neizmernu sreću ti želim.

  5. Savršeno si ovo napisala!
    Šta misliš, zašto ja radim sve one radove?
    To je moj antistes.
    Nekada sam se nadala, i sada se nadam da bi mi to mogao biti mali dodatni izvor prihoda, no nije mi uspelo.
    Ja sam često osećala samosaželjenje, bila u teškim mukama, do nedavno. Sada sam u najtežoj situaciji ikada, pa me to otreznilo, pokazalo mi koliko sam ranije grešila, da od svakog zla ima gore, tako da sam se trgla, podigla glavu ispunila se nadom, odlučila da budem srećna i zadovoljna uprkos vekoj brizi. I mogu se pohvaliti da mi uspeva. Rešenja još nema na vidiku, ali sam naučila da vidim i osećam ono što je dobro i vredno u mom životu.
    Hvala ti.

  6. Život se osvaja tragom lepote misli koje se uz put seju…da se jednom ne pogubite u sopstvenom korovu iz kojeg se teško iščupati. – divno rečeno. i sto posto istinito. Hvala za još jedan doprinos o razmišljanju na istu temu.

  7. Samosažaljenje. Plač nad sobom. Tugovanje nad sopstvenom sudbinom. Nemoć da se sebi pomogne. Svemu, leka ima… ne medikamentima, nego voljom i dobrim osobama u svom okruženju koje su naoružane strpljenjem da poslušaju ali ne i da ohrabre u tim trenutcima. Jer, ako onog koji sebe žali, podržite, niste mu pomogli. Ako ga ubedite da je vama možda i teže u životu ali da se gladnoj ALI ne prepuštate, onda ćete ga naterati da ne misli o svojim mukama. Nekad samosažaljenje otkriva veliku sebičnost i stalnu potrebu da ga tapšete po ramenu, da mu odobravate na putu njegove propasti. Ne i stop samosažaljenju ma koliko grubo delovalo! Život se osvaja tragom lepote misli koje se uz put seju…da se jednom ne pogubite u sopstvenom korovu iz kojeg se teško iščupati. Ima osoba među nama koje žele da ih drugi žale a da za tim, stvarnog razloga i nema! Ima ih i takvih koji umeju da izmame sažaljenje drugih nad njima pa se njihovo samosažaljenje doživljavaju kao ruganje ovima što ih žale. Opasna je igra, ući u kolo onih koji su skloni samosažaljenju…

  8. rada72

    Sve je više takvih ljudi koji utonu u samosažaljenje, možda zbog vremena u kome živimo..Ipak, treba imati snage, a pre svega volje i želje da se krene napred. Nijedan problem nije nerešiv. A sreća, ona se nalazi svuda oko nas-u sitnicama, samo je treba prepoznati..

    1. Vreme u kojem živimo – za naše prilike, strašna odrednica, za neke tek obična konstatacija . Trpi i izdrži, i mnogo teže si podneo – latinska sentenca iz drugog gimnazije, koju često ponavljam poslednjih dana.

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s